Пушење представља јавно-здравствени проблем са бројним здравственим, социјалним, економским и еколошким последицама. Према извештајима Светске здравствене организације, у свету пуши више од 1 милијарде људи, а пушење сваке године однесе око 5,4 милиона живота (WHO, 2015). Стручњаци широм света указују на чињеницу o постојању светске епидемије употребе дувана са јасним научним доказима да дувански производи садрже фармаколошки токсичне, мутагене и канцерогене компоненте. Пушење цигарета, као и изложеност дуванском диму, представљају значајан фактор нарушавања здравља људи и узрок су низа болести које знатно смањују квалитет живота и доводе до превременог умирања.
Сматра се да је око 90% одраслих пушача са пушењем започело у периоду адолесценције (Плазонић Фабиан, 2011). Национална стратегија за младе истиче да је здравље младих основа за развој сваког друштва и предлаже да се повећа брига о здравственом понашању младих. Здравствени ризици пушења добро су познати, па ипак све више младих почиње да пуши. Скоро једна половина ученика првог разреда средњих школа (46,0%) је у току живота попушила бар једну цигарету, сваки пети ученик првог разреда средњих школа у Србији (21,0%) тренутно пуши, а приближно једна четвртина (26,6%) младих запали своју прву цигарету са 14 година или пре (ЕСПАД, 2008). Ови подаци указују на постојање великог ризика употребе дувана у каснијем периоду живота, те превенција пушења младих мора бити континуирани, активни процес, који укључује породицу адолесцената, окружење, масмедије и целокупну заједницу, уз адекватну примену законских одредби.
Успешност програма превенције пушења директно зависи од идентификације фактора који доприносе појави пушења. Млади пушачи се чешће усредсређују на краткотрајне погодоности употребе дувана и игноришу штетне утицаје па их треба заинтересовати и мотивисати креативним и привлачним програмима, уз коришћење сликовних упозорења и успешних комуникацијских вештина. Едукативни садржаји намењени младима морају бити савремени и засновани на чињеницима које се односе, како на пушење као болест са штетним последицама, тако и на пушење као друштвено неприхватљиво понашање.
мр сц.дефектол. Јасмина Милошевић
Recent Comments