Свакодневна, индивидуална и стручно дозирана физичка активност повећава физичку кондицију и радну способност.
Истраживања показују да је неактивност уско повезана са настанком болести срца, тумора, повишеним крвним притиском, можданим и срчаним ударом, дијабетесом и остеопорозом.
| Водећи узроци смрти у Србији | |||
| 1990 | 2000 | 2010 | |
| Болести срца и крвотока | 56,4 | 55,8 | 54,7 |
| Тумори | 16,8 | 17,4 | 20,5 |
| Повреде и тровања | 5,4 | 3,9 | 3,3 |
| Опструкт. болест плућа | 3,6 | 2,4 | 2,6 |
| Дијабетес | 2,1 | 2,4 | 3,1 |
| Остало | 15,7 | 18,1 | 15,8 |
Подаци из различитих студија показују да се вежбањем може смањити инциденца рака дебелог црева, дојке, рака материце, плућа, простате, панкреаса, бубрега, јајника… прецизније речено, као одговор на физичку активност, догађа се модулација имунског антитуморског одговора.
Програм физичке активности помаже одржавање нормалне телесне тежине, односно, помаже у смањивању (редукцији) гојазности. Гојазност и шећерна болест се удружују и нападају све млађе особе. Лечење шећерне болести је успешно само уколико укључује одговарајућу физичку активност.
Тесна је повезаност између повишеног крвног притиска и физичке неактивности (и неправилне исхране). Повишени крвни притисак је истовремено и фактор ризика за настанак срчаног и можданог удара, болести бубрега и поготово настанку периферне атеросклерозе. Потребно је додати да ниједан лек за лечење повишеног крвног притиска неће деловати максимално могуће – уколико особа нема потребан и дозиран ниво физичке активности.
Физичка активност је неопходна да би се калцијум и минерали из крви уградили у кости, па због тога примарна превенција остеопорозе и одржавање потребног нивоа физичке активности започињу већ у најмлађем узрасту. Током целог живота је физичка активност неопходна да би се калцијум уграђивао у кости и да би се успоравао губитак минерала из костију, затим ради одржавања правилног држања тела, подизања опште кондиције, и ради смањивања ризика од падова и повреда.
Закључак који се намеће је да уколико смо свакодневно, дозирано физички активни имаћемо добру психофизичку кондицију и капацитет за успешнију контролу стреса којем смо свакодневно изложени; процес артериосклерозе ће бити успорен; доћи ће до губитка депоа масти што ће довести до регулисања телесне тежине; постићи ћемо успешнију регулацију, контролу шећера у крви; повишени крвни притисак ће се смањити; омогућићемо и очување коштане масе, повећаћемо своју снагу, покретљивост и способност функционисања у свакодневном животу.
Физичка активност је превентивно, дијагностичко и терапијско средство. Дозира се учесталост, интензитет, трајање и облик физичке активности- правила важе као и за сваки други лек. Доза мора бити индивидуално одређена и контролисана, што подразумева да особа, која се бави одређивањем програма вежби, мора бити стручна. Нажалост, често се дешавају повреде због нестручности особа које се баве одабиром вежби и неусклађености тих вежби са годинама старости и физичком способности особе.
Чињеница да се 76,6% одраслих особа у Србији, никада не бави неким спортом или рекреацијом, говори о неопходности промене ризичног понашања и формирања здравих навика у склопу здравог начина живота, а све у циљу очувања и унапређења здравља становништва.
Актуелни подаци су разлог више да се цитира филозоф Тисо, који је рекао: „Кретање може да замени многе лекове, али ни један лек не може да замени кретање!“
Ивана Поповић
Струковни физиотерапеут
Recent Comments