У Србији се 31. јануар обелажава као Национални дан без дувана више од две деценије. Ове године под слоганом “Заштитимо се од дувана“ посебно се истичу употреба наргила и електронских цигарета у популацији младих.
Коришћење дувана и дуванских производа представља један од најзаступљенијих облика ризичног понашања међу младима. Почетни мотиви конзумирања цигарета у периоду адолесценције најчешће су радозналост, потреба за припадношћу вршњачкој групи, бекство од проблема и смањење социјалних страхова. Такође, на повећан број корисника дувана и дуванских производа, утиче и доступност дуванских производа младима услед недоследне примене актуелних законских прописа. Резултати најновијег истраживања Global Youth Tobacco Survey (GYTS) из 2017. године, спроведеног међу ученицима старости од 13 до 15 година, показују да је 37% ученика бар једном пробало цигарету а 43% ученика неки дувански производ. Међу њима су тренутно актуелне наргиле које конзумира 9% младих овог узраста а електронске цигарете користи њих 6,2%. Подаци показују да је 61% младих изложено дуванском диму на затвореним јавним местима, као и да 82% испитаних ученика подржава забрану пушења на овим местима.
Многобројна истраживања указују да у свету има више од милијарду пушача, да од последица конзумирања дувана свакодневно умире око 19 000 људи, да у Србији сваки трећи становник изјављује да тренутно пуши… СЗО процењује да ће око 800 000 актуелних конзумената дувана превремено умрети, уколико се на примене снажније мере контроле дувана. Због сложености проблема употребе дувана и дуванских производа, вишеструких последица које имају по здравље људи, посебно младих, и негативног утицаја на животну средину, неопходни су мултидисциплинарни приступ и интерсекторска сарадња у решавању овог важног јавно-здравственог проблема.
