Употреба алкохола је широко распострањена у популацији адолесцената. Према подацима бројних истраживања у Србији, то је најучесталије ризично понашање и најучесталији облик злоупотребе психоактивних супстанци међу младима. Девет од десет ученика је барем једном у животу попило једно алкохолно пиће (Ћирић-Јанковић, 2009), а чак три четвртине адолесцената конзумира алкохол (Hibell et al., 2012). Поред тога, уочава се тренд снижавања старосне границе на којој млади почињу са конзумирањем алкохола, те прво алкохолно пиће најчешће попију у преадолесцентном и раноадолесцентом периоду (Миливојевић, Јокић, 2004).
Адолесценцију, као најважнији развојни период, прате бројне промене, различти развојни задаци и експериментисање са понашањима, међу којима је и употреба алкохола. Од посебног је значаја период ране адолесценције, када је и само пробање алкохолних пића врло ризично јер представља основни предуслов за јављање каснијих фаза употребе алкохола (Марић, 2011; Југовић, 2005).
Употреби алкохола у популацији младих доприносе бројни ризични фактори. Средински фактори, пре свега толеранција друштва и постојање закона и норми које погодују употреби алкохола, утичу на формирање позитивних ставова о употреби алкохола, а тиме и на саму употребу. Значајни су и ризични фактори присутни у породичној средини, међу којима се посебно издвајају ставови родитеља о употреби алкохола, који могу бити пермисивни, чак и подстичући, уз постојање и самог модела понашања у породици, које погодује и подстиче употребу алкохола. Утицај остварају и вршњаци који пију и уједно имају позитивне ставове према употреби алкохола. Поменути ризични фактори, без обзира на област у којој се појављују, значајни су за формирање очекивања од употребе алкохола код адолесцената, а за која се показало да могу бити кључне одреднице одлуке да се пије, као и да стоје у вези са обрасцима пијења и издвајају се као диференцијални предиктори за употребу алкохола (Brown et al., 1980, Christiansen et al., 1982).
Дуготрајна употреба алкохола доводи до бројних последица, које се првенствено манифестују на здравственом плану и променама здравственог стања појединца, због чега представљају значајан фактор нарушавања здравља људи и узрок низа болести које смањују квалилтет живота и доводе до ране смрти. Према проценама Светске здравствене организације 3,3 милиона људи годишње умре од последице злоупотребе алкохола (WHO, 2014). Будући да је проблем употребе алкохола међу младима дубоко условљен социјалним, економским и друштвеним особеностима средине у којој живе, неопходно је да превентивни програми буду свеобухватни, усмерени ка родитељима, школској средини, медијима, здравственим и другим службама и друштву као целини, уз креирање одговарајуће здравствене политике, која промовише здраве стилове живота.
Јасмина Тодоровић, мастер дефектолог
Recent Comments